Ns za Dž

U nekim krajevima se Božić dočekuje i ukućani provode celu noć za slavskom trpezom, pa kada prva osoba koja naiđe unese Badnjak, počinje proslava Božića. Položajnik ili polaženik je nekada bio slučajan prolaznik koji prvi dođe na Badnje veče u kuću, a danas se taj običaj malo izmenio, pa je Polaženik obično malo dete iz kuće ili, recimo unuče. Za Božić, kao prvi dan po završetku Velikog Božićnog posta se sprema mrsna trpeza. Na njoj se obavezno nađe pečenica ili pečenje, sarma, supa i neka torta ili sitni kolači. U pojedinim krajevima se za Badnje veče od testa za hlebove mesi kolač za Polaženika koji se kiti crvenim mašnicama i raznim poklonima. Na Božićnoj trpezi je nezaobilazna Božićna česnica, u koju se stavljaju: zrnce kukuruza i pšenice, grančica bosiljka i zlatnik, nekada, a danas kovana novčanica uglavnom od jednog dinara. Česnicu lomi domaćin sa ukućanima pre nego što sat otkuca podne i svako od ukućana otkida po deo česnice. Veruje se da će onoga ko pronađe ...

Šestog januara se završava Veliki Božićni post. Poslednji dan posta, Badnji dan je dobio naziv po Badnjaku koji se tada unosi u kuću. U stara vremena, na taj dan su muškarci iz kuće odlazili u šumu da seku Badnjak, kako bi ga uveče uneli u kuću i na taj način započeli obeležavanje najradosnijeg hrišćanskog praznika, rođenje Isusa Hrista. Do k su se muškarci bavili sečenjem Badnjaka, žene su pripremale svečanu, posnu trpezu za Badnje veče. Na stolu se moralo naći: med, orasi, suvo voće, riba, pasulj…a u nekim krajevima se mese i posebni hlebovi za svakog od ukućana. Za ženske osobe iz kuće se mese hlebovi u obliku pletenica, a za muškarce kružne lepinje. Svaki hlebčić se ukrašava slavskim slovom. A jedan, posebno se mesi za kuću i ukrašava testom u obliku pilića, jabuke i slično.    Danas se običaji prilagođavaju gradskoj sredini gde nema vatre, ognjišta, šume... Umesto velikog drveta se uzima hrastova grančica i malo slame. Sve to se uoči Božića stavlja ispod slavske ikon...