Narodni običaji i verovanja za Badnji dan
Šestog januara se završava Veliki Božićni post. Poslednji dan posta, Badnji dan je dobio naziv po Badnjaku koji se tada unosi u kuću. U stara vremena, na taj dan su muškarci iz kuće odlazili u šumu da seku Badnjak, kako bi ga uveče uneli u kuću i na taj način započeli obeležavanje najradosnijeg hrišćanskog praznika, rođenje Isusa Hrista.
Dok su se muškarci bavili sečenjem Badnjaka, žene su pripremale svečanu, posnu trpezu za Badnje veče. Na stolu se moralo naći: med, orasi, suvo voće, riba, pasulj…a u nekim krajevima se mese i posebni hlebovi za svakog od ukućana. Za ženske osobe iz kuće se mese hlebovi u obliku pletenica, a za muškarce kružne lepinje. Svaki hlebčić se ukrašava slavskim slovom. A jedan, posebno se mesi za kuću i ukrašava testom u obliku pilića, jabuke i slično.
Dok su se muškarci bavili sečenjem Badnjaka, žene su pripremale svečanu, posnu trpezu za Badnje veče. Na stolu se moralo naći: med, orasi, suvo voće, riba, pasulj…a u nekim krajevima se mese i posebni hlebovi za svakog od ukućana. Za ženske osobe iz kuće se mese hlebovi u obliku pletenica, a za muškarce kružne lepinje. Svaki hlebčić se ukrašava slavskim slovom. A jedan, posebno se mesi za kuću i ukrašava testom u obliku pilića, jabuke i slično.
Danas se običaji prilagođavaju gradskoj sredini gde nema vatre, ognjišta, šume... Umesto velikog drveta se uzima hrastova grančica i malo slame. Sve to se uoči Božića stavlja ispod slavske ikone. Potom se zapale sveća i kandilo, što simbolizuje vatru i ognjište, a kuća se okadi tamjanom.
Srećan vam Badnji dan!
Коментари
Постави коментар